Nebeska linija života 3
tanja3 | 25 Septembar, 2008 14:33
- Jaoooo, noćas sam sanjala Dragana i mene kako se vozimo crvenim autom. Ne znam šta to znači, mada Joja kaže da je crveni auto napredak. Daj Bože! Ne znam koju rupu pre da krpim!- Nena...čuveni maher da nosi tri ajncera istovremeno, melje kao vodenični točak i zapamti ko je šta naručio.
- Ne sanjam. Ne znam kako izgleda san iznutra. Možda je tako i bolje, ko zna kakav košmar bi to bio.- Dobacila joj jeAndrea, pazeći da ne izruči sadržaj tanjira u krilo sedog gospodina koji je gutao pogledom i izazivao joj mučninu, svaki put. „Kako bih mu sasula ovu vrelu čorbu....pušio bi se kao indijanska vatra....perverznjak matori....“
- Slušaj me. Svi sanjamo, to je naučno dokazano. Samo ti namerno zaboravljaš, a to je već problem za psihijatra. I tačno znam kada sanjaš, baneš na posao kao da te sto djavola jurilo dok si dolazila, onda te ja pokrivam da te ne šutnu.- Reče joj Nena u uvo i vrcnu se u prostorije za osoblje.
- Ne pamtim, ja ne pamtim. Zaboravljam i ovo upravo izgovoreno. I tačka. Neno, Neno, živim! Ne sanjam. Kakvi te djavoli spopali? Sve je u redu sa mnom.- Uzaludno je Andrea pokušavala da ton glasa umota u foliju kategoričnosti.
- S tobom? Koga lažeš blesavice jedna? ’Ajde da rintamo, opet nam seljančura udara recke u minus svesku!- Nena zakoluta očima pokazujući na robusnu crvenokosu šeficu.
........Lako je stigla do centra, ni torba nije bila teret. Stala je da predahne i vidi kuda dalje. Obuhvatila je rukama kosu sa čela hvatajući zalutalu svest po hodnicima. Frizer....perionica....restoran....oglas! Na vratima je stajao oglas za radnu snagu. Ušla je i ostala da radi. Neka smotana cura uganula je nogu. Prala portale, merdevine klimave. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane....
Ponoć je prošla kada je napustila restoran prvog radnog dana. Nena je primila u svoj stan dok se ne snadje. Starija desetak godina od nje, samosvesna i do krvi iskrena. Zato joj se i dopala na prvu loptu.
„Navika...život je navika. Kada predjemo sledeći stepenik, kada zupčanik okrene zubac, navika preuzme vodjstvo. Kao da sam oduvek živela ovde, sa ovakvim ljudima i u ovakvom stanu....Gde i kako sam zakopala delove stvarnosti iz prošlosti? Da sam se vratila tamo odakle sam i došla, možda bih saznala nešto? Da bar imam fotografiju....“ Često je vrtela misli ne obraćajući pažnju na glasan razgovor Dragana i Nene. I kada su jedno drugom ljubav izjavljivali, vikali su, eto... takvi su. I bili su joj dragi, prvi, pravi prijatelji....Nikada je nisu pitali odakle je i zašto je sama.
Prihvatanje čoveka takvog kakav je, bez osvrta na nazad i napred, odlika je velikih ljudi....
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (2).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. bealiever | 09/25,2008 at 15:42
"Prihvatanje čoveka takvog kakav je, bez osvrta na nazad i napred, odlika je velikih ljudi.... "
Upravo tako. Stvarno konstruktivno pišeš i misliš.
2. tanja3 | 09/27,2008 at 18:48
Bealiever, ne ulepšavam život. Prepisujem ga iz stvarnosti u belinu Worda.
Hvala :)