Nebeska linija života 5
tanja3 | 28 Septembar, 2008 18:01
Zaglušujuć zvuk zaparao je uvo i izazvao utisak da se vibracija uvlači u svaku moždanu ćeliju. Vidici se izobličuju van tela, gubi se osećanje gravitacione sile. Koliko je užas kolao toliko je sloboda pokreta grabila prevlast lakoćom zaborava gde je mesto čoveku....
Jutro se vraćalo crtajući beličaste godove Zemlje u krugu Univerzuma. Pomerila je ukočeni vrat i zagledala se umorno kroz prozor...Upila je dolazak prve svežine, stresla ramena i namakla osmeh odrazu u ogledalu...“Baš si ti neka vesela cura....“ Odjeknu joj u sećanju....I srebrni premaz na vizit karti žene koja joj je prva dala do znanja da ume da barata besplatnim trenutkom sreće...U maloj fioci stajala je kutija sa dokumentima, kao nešto važno, tako je smestila taj komad plastike izmedju svedočanstva i uverenja da je i nju neko stvorio i rodio....
Opipala je prstima reljefna slova:
- Lea Blažek -
Advokat
Pogledala je na sat, bilo je isuviše rano za pristojan poziv. Istuširaće se i jesti nešto pre nego je pozove...Pomoć je bila preko potrebna, naročito nakon pročitane sadržine plave koverte.
Jedina osoba iz prošlosti koja je imala uvid gde se ona nalazi bio je pedagog iz doma. Jedino je on mogao dati adresu. Bila je to ponuda za otkup zemlje njenih roditelja, ponuda poverioca, ne kupca. Nivo prkosa u njenim venama dostigao je kulminaciju. „Ko se to usudjuje da otkupljuje ono što je davno ukleto i proglašeno za nepostojeće mesto na karti?“ ...Pitala se....“I ne otkriva ko je, nego mi šalje trojanskog konja? Kakav je to novac koji će mi platiti godine bez njih? Svaki mesec, dan, sat, minut i sekund samoće? Pokriti troškove patnje, licitirati neku novu Andreu? Nema tih para za svaku odćutanu reč Moji Najdraži. Neka ne računa na strah s moje strane, slomio se s njima.“...
Predosećanje da će do toga doći, pratilo je kao senka, postalo deo nje, zato je mirno progutala slova i nastavila da radi tog dana.
- Dobro jutro...Da li mogu da razgovaram sa gospodjom advokaticom?.....Da, sačekaću.....Ovde Andrea D. ....Jednom prilikom povezli ste me iz provincije do Velikog Grada, ne znam da li se sećate, davno je bilo.....Jeste....ta vesela cura....Volela bih da Vas vidim....U redu, biću tamo u 17h...Do vidjenja.
Tog dana bila je slobodna. Okupana i sita, ukrala je malo sna od demona noći i prenela na svetlo.....Lakše bi zaspala kada je znala da je čuva dan.....
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. Ted | 05/24,2024 at 12:29
This is my first tije goo to see at herfe annd i am geenuinely pleassant too read everthing at alone place. https://664f59bc18ad1.site123.me/