Jesenji rimajnder
tanja3 | 02 Oktobar, 2008 23:59
Negde u ovo doba prošle jeseni udružena trojka sastavljena od neravnopravne podele na plavo i crno, krenula je put je’ne planine severozapadno od rodnog nam grada. Prva sedišta reserve za nas. Ja sam bila taj neravnopravni crni pojedinac, pa sam velikodušno prepustila levlja sedišta plavušama. Desno za Ja, a Ja sama, Ja raširena na dva sedišta. Plejer utaknut duboko u srednje uši da se ne bi možda čulo koja je kariranostolnjačka popevka trenutno on D šofer’s radiolisti. Usput nas počastiše instant kafom i brojem telefona dežurnog planinskog taksiste, koji se, pročitaćete kasnije, pokazao vrlo efikasnim i korisnim u momentima istinske vremenske nepoznanice, tako nesvojstvene ženama...ah.
K’o pismeni rad iz srpskog....Peti osnovne. Čuva se u arhivi pod ključem.....Doslovce:“Jednog dana reših da se kupam na nišavi i taj mi se predlog veoma dopade sunce bezzazleno sija vrućina je neophodna“ . Čemu nepotreban utrošak zapeta ili zareza ili tačaka ili velikih slova?
Ovo nema veze sa planinom ali ima veze sa suncem i bezzazlenim sijanjem. Asocirao me dan sunčan.
Sledi razgovor nakon istovara na autobuskoj stanici.....
-Džes...a jel blizu vikendica?....Plavuša broj 1.
-Axa, to je novo naselje, ali blizu je. Tu je kuća košarkaša Danilovića.....Plavuša broj 2.
-Kako bre, novo naselje, a blizu? I da ti kažem, briga me. Došle smo da pešačimo.....Progovori uspavani sportista iz mene.
-Da zovemo taksistu?....P br 1.
-Ne, nećemo! ’Oćeš ti da tegliš ove stvari 2 km?.....P br 2.
-Ti reče blizu....(Ko me je vuk’o za jezik????)
Džes okreće broj i ubrzo nakon toga gegajući brunda dobrano napakovan mercedes D200 ka „novom naselju“. Prodje prvi km...prodje i drugi....prodje i košarkaška kuća....
-Samo da se podsetim. Matori farbao fasadu u drečeće crveno, nema šanse da omašimo....
-Džes....Kad si zadnji put bila ovde? Upitah je smrznuto i već zamišljam Igmanski marš za ’leba, vodu itd.....
-Sjaši bre! Prošlo leto! Kada je imao majstore za drugi apartman!
U medjuvremenu je čika Cane napravio i četvrti. Znači fizionomija vikendice se poprilično izmenila za godinicu.
Prodje i šuma....i nasipani put....i kad sam već pomislila da se vraćamo kući nekim stranim putem a taksista broji šuške i ide u prevremenu penziju, iskoči vikendica ispred nas sa sve crvenom fasadom. Ovako....uličica tesna ali ravna, a sa desne strane brdo...i na brdu vikendica, a do vikendice stepenice k’o u Hičkokovom filmu...Jedan kofer...unutra laptop iz prve serije (kao da su ga punili tegom za kranove)....king sajz torba sa jedućim i pijućim elementima (kao za nuklearni rat), to Džez potovarila da se ne ispustimo slučajno, ’vake slabašne.....khm, khm...moja torba....tu negde Oko king sajza...torbica opet jedućih elemenata i rančić Plavuše br 1.
-Je li...Džes...ćalac nije namontir’o žičaru za glupače koje nose ko da im je DalekoGaBilo poslednje???
-Ne zvocaj, sunce ti poljubim i daj taj kofer ovamo!
I tako....dovukljasmo prtljag ko sa aerodroma, izvetrismo D Grande Apartamente sa tri ležaja, TV-om, termo pećkom, kuhinjicom i kupatilom, nahranismo frižider i Od(U)mor je mogao da počne....
Drugi dan osvanu bezzazleno sunčan..opet. Budjenje, terasa, kupatilo, terasa, kafa, terasa...a pogled puko do Austrougarske granice. Lepotinja i ubavinja, Zone moje...
Naoružane patikama za fitnes krenusmo u osvajanje brda i dolina do čuvenog centra, gde bi trebalo da se počastimo kafom, nekim zasladjenjem itd....Da bi stigle na vreme za popodnevno kafenisanje, polazak je bio dogovoren u 11h.....Toliko nam je trebalo, sa par usputnih osvešćivanja Plavuše br 1.
-Ne mogu, bre, ja sam žena u godinama....To joj je bila dežurna rečenica narednih par dana.....
Stižemo lipCane do centra, strovalimo se u kafe bar, Džas i ja naručujemo ogroman espreso sa mlekom, „ženče u godinama“ toplu čokoladu. Tu dolazimo do epohalnog otkrića septembarske rasprodaje u okolnim lokalima i gorimo novčanike ko kiselina rdju. Ma još malo pa džabe dele, majke mi, kad vam kažem. Onda je raspored bio: Idemo ženče i ja, Džas čuva kamaru kutija....Onda ide dedaaaaaaaaaa.....ne..onda idu Ženče i Džas, ja čuvam ko Kerber i režim na besne domoroce. I tako ukrug dok nismo istresle zadnju šuštajuću menjajuću monetu. Ostavile kol’ko za onogodozgo taksistu i srećne i skasane, sa dva balona vode, tri džaka kupljenih krpica i nanulica, komad pršute i pogačom ispod sača i litrom crnog...krvna slika slaba, jel’te, vratile se u brlog.
Kada je osvanuo novi dan....bezzazleno sunčan...opet, elektronsko slanje kinte dostiglo je usijanje, jer ostalo je još par neometlanih radnji. Plavuši br 1 nije palo teško marširanje uz i niz padine, čak nas je požurivala da se, o užasa, ne rasproda moherasti sivi džemper ko siš’o sa stranice jesen/zima 08. Tasmanijske džavolke obrisaše i tog dana pojedine rafove i dodjoše do saznanja da bi mogle i ranije da zapale sa planine kući, ne zbog nedostatka vremena, već zbog pretećih poziva iz centrale da će nam ukinuti i bonove za užinu ako ne napustimo potrošački raj na zemlji.
Osvanuo je i poslednji dan...(bezzazleno nema, pala magla), hladan i mračan. Žene na sve spremne, izvukoše zimske jakne iz Sport Bili kofera, i kao što je red, spustiše se do centra radi opraštanja i bacanja novčića u jezero. Ja iskreno mislim da je negde iza ćoška čučao Mister Slučajnost i uperio nam poglede u jednu majušnu radnju sa extra sniženjem.....
-Ti beše imaš karticu?....Mozgala je Džas.
-Imam, ali nije mi stigao sms da je legla plata....E u tom istom trenutku zavibrira mi telefon...Poštovani klijentu (nijedan!) blabla...obaveštavamo Vas da je stanje na Vašem računu...blabla....Uplata...blabla...
A pored same radnjice ...bankica....i bankomat....
-Trči i diži!
-Kolikooooo???....Izgovaram ja u odlazećem trku.
-Sveeeeeeeeeeeee!!!!
....................
Epilog
14.30h Otrešena i poslednja radnja, ko orasi u ovo doba.
14.32h Trojka bez cvonjka slika se bezbrižno ispred iste radnje.
14.35h Zove se spasonosni merdža taksi.
14.45h Vikendica, pakovanje gepeka.
14.50h Zove se vozač autobusa da nas sačeka za polazak u 15.00h
14.59h Tu smo negde na pola puta do bus stanice.......
15.05h Utovar broda Baunti na gornju palubu, jerbo su
meštani zauzeli donje sa paprikom za velegradske pijace.
15.15h Oblak dima iz auspuha označava start, Džas uvlači Plavušu br 1 u bus, ja im mašem udobno zavaljena medju višegodišnje zalihe garderobe...
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. discussion | 12/12,2009 at 22:53
discussion
2. girls shoes | 02/15,2010 at 22:15
Nazalost ja moram da glasam za sve
3. splendiddresses | 07/31,2010 at 18:31
splendiddresses splendiddresses splendiddresses.
4. tibi dresses | 08/21,2010 at 21:38
tibi dresses tibidresses tibi dresses.
5. Lelia | 07/06,2022 at 17:39
We buy backlinks that you congestion the subjective fault stuffing this stuffing on complaint. Slimmer alloys have culprit circles you must appreciate with to lost crewmen. So what is your congestion on this gum on destination?