Bez naslova

Energetski vampirizam

tanja3 | 27 Jul, 2008 21:23

ENERGETSKI VAMPIRIZAM

Odlomci iz istoimene knjige

Nauka, moral, porodica, crkva, škola, univerzitet, vojska – svi podjednako izbegavaju taj problem, čak mu se ne približavaju, već ga oblaze u velikom luku kao škakljivo pitanje. Zvanične ustanove ne negiraju i ne potvrdjuju problem vampirizma, ne postavljaju i ne rešavaju ga.

Očigledno se smatra da će se društvo, koje je tako hrabro krenulo prema demokratiji, očistiti od tamnih mrlja plamenom nove etike. Samo psihologija ćuti. Treba pitati njene pristalice: kako se može dosegnuti analitičko shvatanje psihičkih pojava bez iskrenosti i poštenja, kako se može dosegnuti razum ako se u naše škole, bolnice, u armiju (iz neznanja) primaju ljudi nosioci involtacije.

Čitava pokolenja pedagoga, lekara i drugih specijalista pokazali su se nekompetentnima, nanoseći nepopravljivu štetu psihičkom zdravlju ljudi.

L. V. Vladimirova,

mr. filozofskih nauka

Moskva

Kako počinje dečji vampirizam

Ko se od nas ne seća sebe u detinjstvu? Baš se u tom uzrastu, od rodjenja do završetka škole, radja energetski vampirizam (EV). Svaki čovek prolazi u razvoju kroz tu fazu, koju još uvek ne treba nazvati bolešću. Dete je čisto, kao andjeo, jedino smo mi odgovorni ako se kod njega pojavi bolest vampirizma.

Dok je dete bespomoćno, prosto ima potrebu da mu se ukazuje pažnja: da se igramo i šetamo s njim, da mu pričamo priče i pevamo pesme, da ga učimo da crta, da pravi, majstoriše itd. Setite se kako su se prema vama odnosili vaši roditelji, jesu li vas stalno terali od sebe ili su se strpljivo bavili vama?

Dete u porodici je sveta obaveza roditelja. Ipak, neretko srećemo ravnodušnost i razdraženost roditelja. Baš na tom polju se i radja vampirizam.

Dečji vampirizam predstavlja kaznu roditeljima i odraslima. Dete je indikator duše porodice, „lakmusov papir“ sudara energija s kojima ono živi i s kojima dolazi u dodir. Poznato je da dete uvek teži ka čistom, vedrom i radosnom čoveku, a postaje kapriciozno u prisustvu lošeg čoveka teškog karaktera. Ako vas vaše dete neprestano ljuti, priznajete da ste vi težak čovek, da vam je uvek bolje bez njega nego s njim, da je ono kao kamen ili teret koji vam staje na dušu. To znači da ste vi vampir prema svom detetu, a ne obrnuto. Ali ko će to priznati? Postaje jasnije, ako se gleda sa strane – kako se vi ophodite prema svom detetu: kako vičete, psujete, bijete ga pred svima. U tom trenutku, lice vam postaje zversko i divljačke, glas promukao, a kroz telo struji nervozni drhtaj. Više niste ljudsko biće. Mislite na to, jer se to najbolje vidi sa strane.

Dužni smo da pomažemo detetu pri upoznavanju sveta, da ga zarazimo radoznalošću, poučimo ličnim primerom. Ako mu ne dajemo svoju ljubav, radost i znanje, ako mu govorimo – ostavi me na miru, dosadan si, idi igraj se sam, dete postaje kapriciozno, kasnije se svadja, a kada odraste grubo se ponaša.

Lošim ponašanjem gubimo vlast nad sobom i izlivamo mržnju i bes na dete. Umesto čiste energije, na njega smo bacili nakupljenu prljavštinu svoje duše i ono se umirilo i napunilo. Ali čime?

I tako živi dete, puneći se kod kuće, u školi i na ulici energetskim otpadom odraslih i vršnjaka. Dobija prezriv nadimak „tikvan“, „idiot“, „budala“ itd. Ono već traži snagu, otpadnu energiju drugih na čiji je račun već naviklo da živi. Mora da ruši i razbija, da psuje i loše se vlada, da sve to pokaže pred drugima, izazove tajni i javni bes okoline i napuni se. Ono to ne razume, u njemu nesvesno deluje instinkt samoodržanja. A onda će sav život biti potčinjen tom životnom instinktu samoočuvanja, najčešće sa primitivnim umom.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

Nije to što misliš, ako misliš na to.

tanja3 | 26 Jul, 2008 10:37

I dokle ste stigli?

Šta dokle? Ja odem a on udari recku koliko sam mu dužna.

Kako bre dužna?

Tako lepo. Mi to na recke. 5 ojra komple’ dogadjaj. On meni.

Ništa te ja ne razumem.

Šta ima da razumeš? Nas dvoje razumemo i to je to.

Aj’ kad kažeš...

A roba?

Prvoklasna.......

Bije čuka dok brojim koliko ima stepenika do prijatne kutije. “Roba“ otvara Sezam street. Ja zadihana i čupava od želje.

Igra emocija. Draža od tresnute istine. Bar s njim. Igra “na recke“. Originalan praiskonski dokaz nedostatka rebra. Moje mi smeta. Donje. Ili do nje. Precenjene.

Opleti džezericu u ponoć. Čuči mi uz tebe.

I digit fluorescentna vaga special umesto noćne lampe.

In the sound of silence

Time is standing still

There's some kind of bond between us

That's givin' me the chill

Do you really wonder

That we can burn the sky

It's written a thousand years ago

In the book of life

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

Chains

tanja3 | 25 Jul, 2008 03:57

Chains

Verujem u oscilacije plus i minus koje se smenjuju na dijagramu “od rodjenja pa od groba“, ma šta verujem? Živim ih ihahaj, ali sam kontraš, kad je minus već neko vreme konstanta u mom bitisanju, dižem moral samoj sebi. Ponekad mi se čini da sam tada pozitivnija nego u nekim, nazovi, srećnim danima.

A krug? Eee...krug se zatvara, nikad tamo gde bi smo pomislili da će škljocnuti kao zipo poklopac da bi izgovorili čuveno “Ha!...Znao/la sam!“...Ne, škljocnu samo dve alke koje čine krug. Ostale su indiferentne. Čuvaju svoje okruglajasto mesto, tako neinteresantno.

You better love loving and you better behave
You better love loving and you better behave
Woman in chains
Woman in chains

Calls her man the great white hope
Says shes fine, shell always cope
Woman in chains
Woman in chains

Well I feel lying and waiting is a poor mans deal
And I feel hopelessly weighed down by your eyes of steel
Its a world gone crazy
Keeps woman in chains

Trades her soul as skin and bones
Sells the only thing she owns
Woman in chains
Woman in chains

Men of stone
Men of stone

Well I feel deep in your heart there are wounds time cant heals
And I feel somebody somewhere is trying to breathe
Well you know what I mean
Its a world gone crazy
Keeps woman in chains

Its under my skin but out of my hands
Ill tear it apart but I wont understand
I will not accept the greatness of man

Its a world gone crazy
Keeps woman in chains

So free her
So free her

Tears For Fears

Kontradiktorno ponašanje…Tugaljivo I osudjujuće budi bes I snagu da se izdigne iznad površine. Da se grize piranasto do kostiju. Compation koje dolazi iz dubine okeana tera na plač do presušivanja. Onda Jovo Nanovo.

Dan je kao stvoren da se potroši na njih. Bez kusura.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

Mimikrija the last part

tanja3 | 20 Jul, 2008 17:29

Smolastim mrakom presvučen kraj…bez uličnih svetiljki I prolaznika…senka se ne nazire…samo poneka glupa reklama kao psihodelično svetlo.

Spavaj…spavaj…spavaj….

Škripavo je disala. Zvuk nije bio dopadljiv. Jebene cigarete….Stopljena sa memljivim zidom uskog propusta, čekala je…Po jagodicama prstiju šuštala je meka tkanina krijući ubojitu oštricu. Montirala je u glavi predstojeće scene sa završnicom, ustremljena na deo ulice gde će se pojaviti “klijent”…..Kao iz ničega, pojavila se silueta, jbt…ko iz pakla…mislila je…kada se dovoljno približila shvatila je da je POZNAJE. Poznaje tu izmčenu facu kao neku koja je svima bila rame za plakanje, samim tim znala lichne tajne….samim tim slobodan prolaz za infiltraciju….Podsvesna sumnja da nije osoba kojom se predstavlja pokazala se tačnom…. Mala je kazna brza smrt za takve gmazove…uništila je bar deset života za koje znam…U sekundi razmišljanja doprlo joj je do svesti da je izgubila iz vidokruga, ledeni znoj oblio joj je ledja. Osetila je oštru bol u stopalu I instinktivno posegla za sečivom…kasno, jebeno kasno! Taj podmukli smeh nikada neće zaboraviti, dok su joj ljigavi pipci milili uz kožu. Gubila je tlo pod nogama boreći se da ostane prisebna. Kao da je tudje telo tresnulo na mokar trotoar, imala je utisak da posmatra sebe sa strane kako pada I kako joj životna energija ističe kroz rešetke za kanalizaciju….Osećala je vibracije lepljivih reptila kako je polako obavijaju I spremaju se na završnu rundu…dotakla je vrišteća svest…sečivo ti je u ruci! Ne dozvoli sebi ovakav kraj! Pojedi zmiju ili ćeš biti pojedena! Nije otrovnica! Košuljica je lažna! Uspela je da izmigolji ruku I podigne je u vazduh…..

Bez priče i poslednjih reči nalik na jeftine filmove, sečivo je kliznulo niz kičmu….Taj deo tela bio im je slaba tačka, mekan I porozan….Sreli su se pogledi I beskrajno crno ništavilo pojelo joj je još jedan deo duše….Sručila se kao balvan pred njom. Šištanje se dugo čulo.

Povraćala je nagnuta nad ogradom susednog parka, kao da je tim činom spirala iz sebe zločin ili uslugu svetu….Bleda I izmoždena, drhtavom rukom stiskala je brojeve na tastaturi telefona…Gotovo je.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

Mimikrija part two

tanja3 | 18 Jul, 2008 16:42

Sumoran dan. Na silu je otvorila ochi pazeci da trag svetla s prozora ne dopre do zenica, bolno je posle onolikog pica. Fuck, fuck, fuck….uvek se zajebem I predoziram….psovala je najtishe da ne probudi glavobolju. Nije bila pobornik tushiranja kao leka za mamurluk. Slana od znoja, zalepljene majice, cheshkala je lenjo ozhiljak na stomaku I ukljuchila plin. Kafa….Bacila je pogled u ogledalo nepravilnog oblika zakacheno shtipaljkom za Valentine’s day…chekam ga mesecima da padne…da krenem sa odbrojavanjem tih famoznih sedam godina nesrece….a ne ovako, ne znam od kog prokletog datuma da rachunam…iz misli je prenu klokotanje vode. Shirila je nozdrve kao kobila udishuci svezh miris kafe I izashla na malu terasu.

Sumirala je prethodnu noc. Hladne glave, kao da preispituje shta kupiti u supermarketu. A mogla je koshtati zhivota….Znala je, ne…osecala zhivotinjskim instinktom da nije sigurna, da je provaljena, da…bice gusto. Dovoljan je bio pogled na lik na fotografiji da oseti opipljiv ubod u dijafragmu. Opet nije poslushala sebe, prenebregnula je shesto chulo koje je urlalo da ne prihvati ponudu….monteverestno osecanje da je zna. Da poznaje njene strahove I slabosti.

Ha…slabost. Rupe u secanju. Secanja kao pokidana traka filma. Nikad sigurna gde je pochetak, a gde kraj. U odeljku za ZABORAVITI, stajalo je upozorenje da se ne petlja sa zhenama. Ovog puta zhelela je da iskusha sebe I svoje sposobnosti…ili slabosti…kraj ce reci koja mana ili vrlina je bila u pitanju.

Dunula je u sholjicu terajuci nevidljivu paru hladne kafe I glasno uzdahnula. Upoznaj neprijatelja da ga lakshe savladash…nije rachunala na to…njena greshka….ja opet osecam ukus kafe I novo svanuce…njoj je smrklo zauvek…

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

doorkeeper

tanja3 | 18 Jul, 2008 01:06

Door-keeper

Ostadoh Kelerova… zatečena dubinom arteškog bunara anime tvoje. Nemerljive onozemaljske stvari našeg stapanja. Kome su vekovi bili svedoci? Prah vremena u citadeli osećanja? Promiču pored nas ljudi kao na traci, fast forward…stojimo u mestu…do bola spori.

Endless story,my baby…fluid jezdi vazduhom I puni zenice pomešanih boja.

Ostani doorkeeper tajni Solomonovih rudnika od polomljenih pečata sudbine…

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

Mimikrija

tanja3 | 16 Jul, 2008 14:38

Jednim potezom presekla je ljugave pipke obavijene oko njenog vrata. Sa gadjenjem i vrhovima prstiju sklonila je mrtve ostatke gledajući kako krv formira Dior ogrlicu po njenom dekolteu...Da nije grozno bio bi dobar tet....reče naglas. Ljuljajuci kukovima kao da iza sebe ima kameru koja joj zumira taj deo tela, uputi se u kupatilo. Dugo je spirala krv i kada je više nije bilo. Nikada više neće je dotaći. Nikada više neće osetiti jezu zbog njegovog dodira. Jezu odvratnosti. Olakšanje je nosilo deo odgovornosti, vaga je i dalje klatila izjednjačenje tasova. Izboriti se sa mislima koje ne beže u zaborav, sa danima koji ne žele nazad u Pandorinu kutiju...Ah...ma kog djavola razmišljaš?....Zub vremena poješće tvrdu ljusku gorčine...

Prebacila je kimono preko ramena i zakoračila u sobu...telo je ležalo na krevetu. Kapljice krvi padale su u ritmu otkucaja njenog srca. Gledala je širom otvorenih očiju ono što se nekada zvalo čovek. Truplo sa pipcima...umesto glave nakazna lopta sa prorezima iz kojih se širilo crnilo...Gomila mrtvih zmija oblikovala je udove. To stvorenje umelo je da voli. Samo što je ta ljubav bila poput njega...nakazna...Svake bogovetne noći borila se sa sobom da ne odgrize kao lavica gmizave reptile sa svoje kože. Zabijala glavu u jastuk do gušenja, samo da zaustavi krik, da niko ne čuje vrištanje praznine....Kasnili su sa komandom, uobičajeno. Mogla je sekundnim trzajem da prekine agoniju, a oni su kasnili ne mareći da joj je to stosedamdeseti po redu. Vreme je za poduži odmor....

Payment day, bastard......

Služba čišćenja? ...Pošaljite jedinicu u apartman 19....Da, pokupiću nagradu u toku nedelje...Keš, naravno...Bio je teži slučaj, uključio je i emocije, očekujem povišicu. Pazite koga šaljete sledeći put.....

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink

Igrale se delije, negde kod Kumove slame

tanja3 | 15 Jul, 2008 12:59

Ja bih da se udam Alferache....odvalila je Andromeda gutajuci tobleronasti asteroid.

Pa udaj se....ko to brani?....Reche Alferac otimajuci joj jedan trouglic.

A za koga da se udam?

Recimo za Eridana, ima puno zvezda i ozbiljan je kandidat.

Ali ima klempave ushi....

Uf, jeste....

'Ocemo josh jednu partiju bilijara?...Upita Andromeda.

'Ocemo, aj' ti prva.

E bash ti hvala...Kako cemo podeliti kuglice?

Hm, tebi Mars, Jupiter, Pluton i Uran, ti si zhensko, meni ostale.

A u shta igramo?

U Zemlju, imam neki vishak meteora da joj spichim, merak mi.....Zevnu Alferac i proguta oblak magline.

Prihvatam!...Pobedonosno viknu Andra ubacujuci Marsa u Crnu Rupu.....

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

Break Up

tanja3 | 14 Jul, 2008 15:46

…Nemoj da me podsecas na to, molim te!...

…Zasto vices? Odlicno cujem I dalje…iako cutis….

…Znas ti zasto vicem!...

….Ne znam..a I da znam, briga me, kao sto je tebe briga za mene…

…Nemoj da mi budis savest, nisam ja od tih!....

…Nisi od TIH, ti si GORA….

….Nece ti uspeti, ne mrda mi taj deo mozga…

….Mrdnuce jednom, e onda cu likovati….

…Mozda, ja cu biti ili luda ili mrtva, tako da mi je SVEJEDNO….

Brisaci su ravnomerno klizili po kisnom prekrivacu na staklu. Glumili su pantomimu slucajnim prolaznicima. Nervozni povremeni trzaji glavom I udaranje prstima u ritmu cepanja proslosti. A niko ne odlazi…zalepljeni od vlage i osecanja vec dozivljenog loma.

….Mrzim kisu…podseca na sve lose dane s tobom…

….Sad ti je I kisa kriva? Mrzi mene a kisu ostavi na miru, nece se planeta maknuti zbog tvoje mrznje...

…. E jesi skot…kada si planirala da mi saopstis? I KAKO? Sad ocekujes da progutam kao kilo ‘leba bez vode?...

….Bolje pre nego kasnije, saznao si prvi, dovoljno od mene….

….Ja necu biti tu, tako da mi ta prednost znaci koliko I mesanje betona za napukli kineski zid….

Prestala je kisa. Noc je dobijala umivenu dimenziju kroz oprane retrovizore. I dalje su sedeli bez zelje da prekinu agoniju. Tragovi mucne tisine provlacili se kroz jos mucnije reci izrecene sa gorcinom. Bez pogleda znali su misli I izraze lica jedno drugom. I kako ce odbolovati. Sa recidivima….

….Najradije bih ti rascopao tu bandoglavu tikvu….

….Da me nisi takao…nikada vise…

….Ni stapom te necu taci I ‘ajd zavrsavaj ovu farsu pa da se razilazimo…

….Tako?...

…Tako!...

Izvila je telo preko sedista hvatajuci prstima suskavu plastiku. Opsovala tiho jer je bela tkanina bila isflekana tufnicama od zute kise. Ni kesu nemaju valjanu..pomislila je ljutito…pogled joj se u povratku zaustavi na liniji njegove zarasle brade I jedne suze u padu…

….Znas da…

….Znam….

Otvorila je vrata, prebacila preko ramena ogromnu kesu I zakoracila... delovalo je tako smesno dok je odlazila…kao da rentirana vencanica plese sama po trotoaru svoj prvi bracni ples…suskajuci taktove zajedno sa potocima pale kise.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

Back again

tanja3 | 13 Jul, 2008 18:43

Uno, doz, trez….Proba…iliti testiiiiiing…Dobro je, radi.

Svuda oko nas shabloni. Shablon zhivota, ljubavi, porodice, posla, prijatelja…Kao najgora nocna mora postaje deo realnosti. Da…chujem svakog bogovetnog dana da si ti bash ona osoba koja ne zhivi shablonasto. Aha…Lakshe je izbeci metak Klinta Istvuda nego tu zhvalavu kolotechinu zvanu ISTO. Jbg, ne zhivimo u doba shpageti westerna, mada bih lichno volela da sam deo tog vremena…bar bi se malo shljama redukovalo. I zvala bih se Annie 4 Pistoles. Pa udri po bubashvabama. Konj prezhivi…prichace unucima…ako nije homosexual. Ni to vishe nije preduslov za nemanje potomstva. Rodilo mushko, ljubi ga majka…Pa dobro, bilo zhensko, al’ to se ne rachuna. Ko josh rachuna proshlost? To ide u odeljak oduzimanje - matematichkog koda frustrirane adolescencije.

Moja dobra prijateljica preti da razbije taj balon od sapunice, promenila je ljubavnike kao Sam iz Sex&City. Volim da je slusham dok opisuje dozhivljaje iz horizontale. Nekada zvuchi kao ginekolog…ili urolog…Chula sam da je u medjuvremenu upisala vanredno medicinu. Shta ti je praksa….Progutace teoriju kao poveci….Ustav jednog drushtva.

Dovoljno je jasno I glasno izgovoriti Gospodja/ica Koristiti Shto Cheshce I Gospodin Servirati U Uspravnom Stanju vec ste zauzeli pochetak reda za: The First Of All Famous People. Shto bezobraznije to bolje. Shto drchnije to blizhe…slavi, pazhnji ili kako god vec zhelite da imenujete mesto na kom stojite….svoj zhivot.

Hitna pomoc…negde oko ponoci…ulazi lik sa prostrelnom ranom. Negde u predelu abdomena, prilazi sestra sva unezverena, pita shta se desilo….Lik odgovara: Sestro, nishta vi ne brinite, gled’o ja ER…ochistio ranu, proverio unutrashnjice, sve su na broju I cele, krvni sudovi su vitalni I neoshteceni, al’ mi zafalio tanak konac, pa reko’ da me ushijete ochas. Nije zbog mene, nego da ljudi ne padaju u nesvest kad me vide. Sad je IN imati ozhiljak od prostrelne rane.

Donela sam veliku odluku svog zhivota, samo da izbegnem shabloniranje, kalupiranje, jbt ne volim vishe ni kolache shto idu na kalup. Tipa Noblice, Toto itt ( I tako to ). Od sad aknem kutiju o ivicu gondole I uzhivam u novostvorenim oblicima…ko jebe masu shto misli da nisam normalna?

A da…odluka. Rodicu u 75-oj. Bar da udjem u Ginis….kad on nije ushao u mene.

Error braticu…Error The Big One. Ne znash shta si propustio.

Chitamo se ……FolkS…..

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

Zlato srecan put

tanja3 | 18 Mart, 2008 16:54

Nekoliko godina unazad pokusavam da na bilo koji nacin odem odavde, radim kao da ne radim, nisam ja usamljen slucaj ali ne mogu vise. Ne mogu vise da se borim sa ljudima koji ne znaju da se potpisu a dovoljno su “jaki” da vas obrisu… Postoje zemlje sa uredjenim zakonima…ako nista drugo. Evropa me nikako nije pustala u svoja nedra, zasto ne znam? Mozda se ne uklapam u standard, mozda ako se veruje u “nesto” nije mi predodredjeno da ostanem na ovom kontinentu. Iz drugog pokusaja (posle 3 godine) konacno odlazim odavde, ne zauvek! Na 6 meseci, tako glasi prvi ugovor…Plata ko Bog, poslodavac ..hm…pa sta da vam kazem! Odlican primerak muskog roda, haha! Posao u struci jbt…ovde sam mogla samo da sanjam da radim svoj posao….Ima jedno ALI…..u svemu tome, ostavljam drage ljude, osobe koje mi puno znace u zivotu, dobro tu je net,tu je lapic topic, al ziv kontakt je ziv kontakt! Neka tuga naisla pa ce da me potopi, gledam svaki detalj, gledam sve ono kraj cega prolazim svaki dan I ne primetim…a sad gledam I pamtim, znam da postoji ravnoteza I bice meni tamo dobro, jos samo da su par njih DRAGIH oko mene…bilo bi savrseno. Ehhhh

Tu sam jos nekih mesec dana..dok obavim oficijelni deo, papirologija, ambasada, blabla…napicu se verovatno par puta sa tim mojim DRAGIM ljudima I onda…fly Robin fly….

Ako nista drugo, e tamo cu ih sve nauciti da pevaju Zlato srecan put od Cece, mogu misliti kako ce zvucati, bice I plakanja I smejanja u isto vreme. Moja zemlja bice mi daleki sever…..

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

Fight with my heart

tanja3 | 16 Mart, 2008 01:43

Najteze je boriti se protiv sebe,I pobediti sebe.kako je covek prepun suprotnosti I teskom mukom postize balans.

Da stavim tacku na neke stvari u zivotu tesko se odlucujem.lakse je cucati u toploti izmisljene realnosti.

Dan pocinje sa odlukom a zavrsava porazom.ujutru se izazovem na dvoboj I uvece padnem kao gubitnik.

Zato je uvek isto.menjam sve a sebe zaobilazim u velikom luku.

Treba slaviti dan kada svoj ego zgazimo sopstvenim snagama.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

arrow

tanja3 | 13 Mart, 2008 12:18

arrow

Do tog momenta kada su zavibrirale strune zagolicane nasom mastom,sve je bilo u redu. I zivot je tekao svojim duboko usadjenim recnim koritom,nediran poplavama osecanja.pomesao si moje boje neba…ljubicasto…zuto….crveno….bure na krajnjem horizontu…podigao prasinu sa mog poda I ugusio me …moja trava nije vise divlja i nepregledna…a sa savanom sam zivela….u tvom delu mikrokosmosa stanuju baloni od pene….i cuvas ih ljubomorno da ih ne dotakne ruka od zada…I kristalizuje zauvek ono sto mislis I zelis….

Moje strele vratise se kao boomerang…pravo u cilj…I gde je sada sila koja te uzima od obicnih? Oblaci ti haljinu tkanu od snovidjenja I bledila letnjeg meseca….dok udises miris sume I stavljas srce na presto od leda? Nema te…ostaje samo sirom otvoren pogled na kraj bojen akvarelom…..rastopljenih ivica sa ponekom tufnom od suza…I pesma koja je umukla u tebi…sve ..ti..oprastam..sve nezne reci..snove…sve…

I ovaj grc koji me onemeo,necu ti upisati u knjigu zalbi…ostavicu tri tacke…

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

Here by now

tanja3 | 12 Mart, 2008 12:02

Uvek mi je prva recenica bila problem, kako poceti? I odakle? Mozda bi trebalo da postoji neki sablon kako otvoriti deo u mozgu za pocetke, sredine i krajeve. Sta mi se desilo relativno skoro, ostala sam bez posla, trenutno trazim drugi, kada i da li cu ga naci to je vec pitanje neizvesne (nadam se) skore buducnosti. Imala sam problem sa vlasnikom, nisam ni potezala advokata jer su zasticeni kao beli medvedi. Nista im ne mozete, ni u kom slucaju. Da ne bih pukla prihvatila sam to tako kako jeste. Advokatica koju sam kontaktirala ispricala mi je par slucajeva koji 'ladno mogu da udju u Riplijevo Verovali ili ne. Ili rimejk Kafkinog Procesa... Zena koja je fizicki bila maltretirana u prisustvu svedoka "izvisila" je na sudu jer niko nije smeo da zucne ni rec protiv vlasnika. Drugoj su inspektori rekli da potegne privatnu tuzbu ali provukli kroz redove da nema izgleda za uspeh i da ce samo na tome i ostati. Pitam se ko to pise zakon? Bas za radne odnose? A kao zavrsetak dovoljno je reci da su najskuplje sudske takse za sporove o radnim odnosima. Bice bolje neko rece...

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

Čestitamo!

tanja3 | 07 Mart, 2008 13:34

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

Bez naslova

Menu:

Recent Entries

Categories

Links

Syndicate

Energetski vampirizam

Nije to što misliš, ako misliš na to.

Chains

Mimikrija the last part

Mimikrija part two

doorkeeper

Mimikrija

Igrale se delije, negde kod Kumove slame

Break Up

Back again

Zlato srecan put

Fight with my heart

arrow

Here by now

Čestitamo!